Uciteljica zivota
Još od davnina ljudi su imali potrebu za računanje vremena. Razni astronomi antičkog doba su primecivali vezu između nebeskih pojava i doba godine tako da su računanje vremena pokušali da vežu sa nekim dogadjajima iz Svemira.
Julije Cezar, inače rimski imperator, naložio je Grčkom astronomu Sosigenu da uvede novi kalendar. Pre toga Rimljani su koristili tzv. "Rimski kalendar" koji je, kako se veruje, bio lunarni po ugledu na neke grčke kalendare. Po tradiciji, njega je uveo tvorac Rima - Romul, oko 753. godine p.n.e.
Sosigen je, u čast Cezarovu, kalendar nazvao Julijanski a on je, zvanično, ušao u upotrebu 46.g.p.n.e.
Julijanski kalendar je donet na osnovu vremena koje za koje Zemlja obiđe jedan krug oko Sunca, što je tačno 365,2564 dana. Znog toga imamo jednu prestupnu godinu na svake 4 godine, kako bi se nadoknadio onaj ostatak iza zareza koji ide posle broja 365. Kako god, tako nadoknađujemo samo prve dve cifre posle zareza (0,25 dana puta 4 jednako 1) dok se druge dve cifre (64) nadoknađuju na svakih 128 godina. Zbog toga julijanski kalendar kasni u odnosu na gregorijanski (trenutno 13 dana, ali taj broj će se povećavati na svakih 128 godina). Ipak, na početku je došlo do greške u računanju tako da su Rimljani sve do, otprilike 40 ili 30. g.p.n.e računali svaku 3. godinu kao prestupnu, umesto svaku 4. Grešku je uvideo rimski imperator Oktavijan Avgust te je jedan mesec julijanskog kalendara dobio ime po njemu.
Zbog onog jednog dana koji se akumulira na svakih 128 godina, 325.g.n.e na saboru u Nikeji su, jednostavno, izbačena 3 dana iz kalendara. Od tada, pa do 15. veka su se akumulirala još 10 te su astronomi bili primorani da uvedu neki novi kalendar. Julijanski je postepeno izašao iz zvanične upotrebe svih zemalja a danas se samo koristi po nekim pravoslavnim crkvama, zbog čega ga i nazivaju još i crkvenim.
Gaj Julije Cezar
Inače, na početku je Cezar odredio da svaki neparni mesec ima po 31 dan a svaki parni po 30. Meseci su se, na početku zvali: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, Septembre, October, November, December. Meseci su, uglavnom, izdobijali imena po mestu na kome se nalaze (Septembar, sept - devet). Onda je, u Cezarovu čast (kao da mu je malo što su ceo kalendar nazvali po njemu) sedmi mesec - Quintilis - dobio ime Jul, zbog toga što je Cezar tada rodjen (13. jul). Nakon reforme koju je sproveo Oktavijan Avgust, smatrao se zaslužnim da jedan mesec nosi ime po njemu, te je osmi mesec, koji se do tada zbao Sextilis preimenovao u Avgust, zbog toga što je najviše vojnih pobeda izvojevao baš u tom mesecu. No njegov mesec je imao samo 30 dana, a Cezarov 31, tako da je Avgust, jednostavno, uzeo od Februara jedan dan, i dodao ga Avgustu. Onda je iz septembra jedan dan preneo novembru kako ne bi išla 3 uzastopna meseca sa po 31 dan.
(#)Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. (#)
